7. november 2026

Косово и Метохија: 370 записа у мониторингу Српског Моста. Ко штити српски народ и његове светиње?

Artikel skriven av Aleksandar Spasić i kategorin Srbija i svet

Српски Мост | Српски глас
7. новембар 2026.

На Косову и Метохији питање заштите српског становништва, Српске православне цркве и њеног духовног и културног наслеђа остаје једно од најважнијих питања људских права у региону.

Док међународне институције редовно говоре о владавини права, верским слободама и заштити мањинских заједница, Срби на Косову и Метохији и даље се суочавају са озбиљним питањима безбедности, правне сигурности, имовинских права и очувања свог верског и националног идентитета.

Српски Мост поставља једноставно питање: ако међународне институције имају мандат да штите основна права свих заједница, на који начин се та заштита остварује у свакодневном животу српског народа?

То питање није засновано само на политичким ставовима. Оно произлази из документације, званичних извештаја и случајева које наш институт систематски прати.

370 записа у мониторингу Косова и Метохије

Према последњем ажурирању од 3. новембра 2026. године, јавна база мониторинга Српског Моста садржи 370 евидентираних записа који се односе на дешавања на Косову и Метохији током 2026. године.

Мониторинг обухвата безбедносне инциденте, питања верских слобода, поступање полиције и правосудних институција, имовинске спорове, политичке и институционалне одлуке, као и догађаје који могу утицати на положај српског становништва.

Важно је нагласити да број евидентираних записа није исто што и број судски утврђених кршења људских права. Један случај може имати више документованих развоја, а службена тврдња, пријава, истрага и правоснажна пресуда немају исту доказну вредност.

Ипак, обим прикупљене документације указује на потребу да се појединачни догађаји не посматрају изоловано, већ и у ширем контексту положаја српске заједнице.

Наш циљ није да унапред одређујемо кривицу, већ да се чињенице утврде, права заштите, а надлежне институције позову на одговорност.

Јавни мониторинг Српског Моста доступан је на адреси:

https://orgsrpskimost.org/kosovo-i-metohija/aktuelni-monitoring/

Српске светиње нису само споменици прошлости

Манастири Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородице Љевишке у Призрену представљају непроцењиво духовно и културно наслеђе српског народа.

Они су истовремено места молитве, монашког живота, верских обреда и непрекинуте духовне традиције.

Ове четири светиње, које су део Унескове целине „Средњовековни споменици на Косову“, налазе се на Листи светске баштине у опасности од 2006. године.

Комитет за светску баштину је и 2026. године одлучио да их задржи на тој листи.

Та чињеница заслужује много већу пажњу јавности.

Заштита српских светиња не сме се завршити на очувању камених зидова, фресака и архитектонских споменика.

Она мора обухватити и право монаха, свештенства и верника да без страха живе своју веру, обележавају празнике, посећују храмове и чувају верску традицију.

Културно наслеђе без људи који га баштине временом губи део свог живог значења.

Газиместан: право на верско окупљање и питање полицијског поступања

Један од најозбиљнијих случајева које смо пратили односи се на обележавање Видовдана на Газиместану, 28. јуна 2026. године.

Према званичним подацима, полиција је привела 37 особа. Пред судом је процесуирано њих 36.

Након догађаја појавили су се наводи о физичком и психичком злостављању приведених, као и питања о законитости појединих поступака.

Институција Омбудсмана је 7. јула покренула истрагу по службеној дужности, на основу примљених притужби, информација невладиних организација и медијских извештаја.

Покретање истраге не значи да су сви наводи доказани. Али значи да постоје питања која захтевају независно утврђивање чињеница.

Српски Мост сматра да јавност има право да добије јасне одговоре о законском основу привођења, поступању према приведеним лицима, сразмерности употребљених мера и могућности делотворне правне заштите.

Верско окупљање не ослобађа никога обавезе поштовања закона. Али ни органе реда не ослобађа обавезе да поступају законито, сразмерно и без дискриминације.

Призрен и Липљан: безбедност верских објеката и слобода изражавања

Током верског окупљања у манастиру Светих архангела код Призрена, 26. јула 2026. године, забележена су сведочења о претресима верника, ограничењима рада новинара и наводним ограничењима културног програма.

Српски Мост је ове наводе обрадио у посебној документацији, уз раздвајање потврђених чињеница од сведочења која захтевају додатну проверу.

Потребно је утврдити које су мере заиста предузете, на основу којих прописа, из којих безбедносних разлога и да ли су биле неопходне и сразмерне.

У августу је Епархија рашко-призренска саопштила да су на ограду црквене порте у Липљану постављене заставе ОВК и Албаније. Према саопштењу Епархије, полиција је затекла и привела осумњичене.

У Призрену су у ноћи између 18. и 19. августа оштећени врата и спољна расвета цркве Светог Спаса. Полиција је идентификовала и испитала осумњиченог, а предмет је правно квалификован као оштећење имовине.

За тај конкретан случај није утврђен етнички или верски мотив.

Ови догађаји се разликују по околностима и доказима. Зато се не смеју произвољно изједначавати.

Међутим, сваки од њих отвара важно питање: да ли верске заједнице добијају одговарајућу превентивну заштиту, правовремено поступање и транспарентне информације о исходу пријављених случајева?

Уједињене нације су већ указале на проблеме

На седници Савета безбедности Уједињених нација 20. октобра 2026. године, специјални представник генералног секретара Петер Дуе говорио је о растућим тензијама, имовинским питањима, проблемима у функционисању институција и положају немнозинских заједница.

Посебно је указао на ограничења у употреби симбола и језика, застој у реинтеграцији српских судија и тужилаца, као и изазове који погађају здравствене и образовне институције повезане са Србијом и Српску православну цркву.

Ово није процена Српског Моста, већ део званичног извештавања Уједињених нација.

Због тога сматрамо да међународна јавност мора посветити већу пажњу разлици између формалног постојања права и могућности да се та права заиста остварују.

Право на верску слободу нема пуну вредност ако верник нема осећај сигурности приликом одласка у свој храм.

Имовинско право не пружа стварну заштиту ако грађанин не може делотворно да га оствари.

А владавина права не може се мерити само постојањем закона, већ и њиховом једнаком применом.

Резолуција 1244 и обавезе међународног присуства

Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, усвојена 10. јуна 1999. године, остаје основ међународног мандата УНМИК-а и КФОР-а.

Она предвиђа међународно цивилно и безбедносно присуство, безбедно окружење за становништво, заштиту основних људских права и услове за повратак расељених лица.

Резолуција такође потврђује приврженост суверенитету и територијалном интегритету тадашње Савезне Републике Југославије, док је каснији политички развој отворио различита тумачења статуса Косова.

За Српски Мост, питање заштите људских права не сме бити талац спора о статусу.

Без обзира на различите политичке и правне ставове, обавезе заштите цивила, верске слободе, имовине и културног наслеђа морају бити спровођене у пракси.

Шта тражимо од међународних институција?

Српски Мост позива међународне институције да у оквиру својих надлежности предузму следеће кораке.

Од КФОР-а тражимо да настави процену безбедносних ризика и обезбеди одговарајуће превентивне мере заштите српских православних манастира, цркава, свештенства, монаштва и верника, посебно током великих верских окупљања.

Од Унеска очекујемо наставак активног надзора над српским средњовековним наслеђем које је већ препознато као угрожено, као и јавно доступне оцене стања заштите и ризика.

Од ЕУЛЕКС-а тражимо да у оквиру свог мандата посебну пажњу посвети поступцима који покрећу питања законитости, процесних права, недискриминације и делотворности институционалне заштите.

Од ОЕБС-а очекујемо доследно праћење положаја српске заједнице, употребе језика, верских слобода, приступа јавним услугама и остваривања основних права.

Од УНМИК-а и Савета безбедности УН тражимо наставак јавног извештавања о проблемима који погађају Србе и Српску православну цркву, као и конкретно праћење одговора надлежних институција.

Од Европске уније очекујемо да заштита људских права и верског наслеђа буде саставни део њеног институционалног ангажовања, уз јасна и проверљива мерила.

Од институција у Приштини очекујемо потпуно поштовање верских слобода, имовинских права и процесних гаранција, независно од националне или верске припадности грађана.

Ниједан од ових захтева не представља тражење посебних привилегија.

Тражимо једнаку примену права, стварну заштиту и одговорност.

Заштита се не доказује саопштењима, већ делима

Српски Мост не тражи да међународне институције без провере прихвате наше оцене.

Напротив, позивамо их да прегледају документацију, провере појединачне случајеве, прибаве званичне одговоре и објаве налазе.

Наша јавна база мониторинга отворена је за истраживаче, новинаре, правнике, организације за људска права и надлежне институције.

Спремни смо на стручан дијалог и проверу сваког навода који објављујемо.

Истовремено, сматрамо да се безбедност српског народа и заштита његовог духовног наслеђа не смеју посматрати као споредна политичка тема.

Српске породице имају право на безбедан живот. Расељени имају право на делотворне услове за безбедан повратак. Верници имају право да слободно исповедају своју веру. Српска православна црква има право на заштиту својих светиња, имовине и верског живота.

Иста права припадају и свим другим заједницама.

Заштита једног народа не сме подразумевати ускраћивање права другом.

Али ни позивање на једнакост не сме служити као изговор за игнорисање конкретних проблема са којима се Срби суочавају.

Међународне институције морају показати не само да су присутне, већ и да њихово присуство доноси стварну заштиту.

Наши манастири нису напуштени споменици. Они су живе светиње.

Наш народ није статистичка категорија. То су људи, породице и деца чија права заслужују исту заштиту као права свих других.

Српски Мост ће наставити да документује, проверава и објављује чињенице.

Не због политичких поена, већ због одговорности према истини, правди и људском достојанству.

Нико више не сме да стоји сам.

Српски Мост
Институт за дијаспору, дијалог и иновације