28.04.26 Припремљено у Малмеу, Краљевина Шведска
Одобрено за објављивање од стране Управног одбора
Извршни директор: Александар Спасић
Транзит:
Коридор 8, шенгенски ефекат и коридорски избор Србије
Увод
Коридор 8 не треба представљати као једноставан покушај заобилажења Србије. Такав приступ може бити политички разумљив, али није довољно прецизан за озбиљну државну анализу.
Суштинско питање гласи: да ли Србија може да очува Коридор 10 као најбржу, најпоузданију и технички најусклађенију северно-јужну транспортну везу на Балкану.
Коридор 8 повезује Јадранско море, Албанију, Северну Македонију, Бугарску и Црно море. Европска унија га посматра као део TEN-T и Global Gateway оквира, са железницом, путевима, лукама, аеродромима и широм регионалном повезаношћу. Истовремено, овај коридор добија и безбедносну димензију: у јулу 2024. Албанија, Италија, Бугарска и Северна Македонија потписале су документ о војној покретљивости дуж Коридора 8. Албанско министарство одбране описује га као документ о „Military Mobility along Corridor 10”.
Тиранска заједничка декларација од 18. фебруара 2026. додатно потврђује да се Коридор 8 више не посматра само као инфраструктурни пројекат, већ као оквир за трговину, логистику, регионалну отпорност, управљање кризама и сарадњу Европске уније и НАТО-а.
Србија зато не би требало да уђе у реактивни дискурс, већ да питање Коридора 8 третира као тест сопствене коридорске конкурентности. У савременој Европи вредност једног транспортног правца одређују време чекања на граници, царински поступци, шенгенски статус, дигитална размена података, железничка сигнализација, возна средства, лучки капацитети, финансирање и политичка предвидљивост.
Задатак Србије није да реторички доказује своју неопходност, већ да у пракси смањи трошак, ризик и време проласка кроз свој транспортни систем.
Тврдња и стварност
Тврдња: Коридор 8 је усмерен против Србије.
Стварност: Коридор 8 ствара алтернативу српском простору, али алтернатива није сама по себи претња. Више инфраструктуре може повећати укупну вредност Балкана као саобраћајног и привредног простора. У таквом развоју Србија може да добије, али само ако је рута кроз Србију конкурентна.
Историјски положај Србије остаје важан, али он сам по себи више не гарантује предност. У новој транспортној рачуници, положај мора бити преточен у краће задржавање, нижу цену, поузданију железницу, једноставније процедуре и бољу размену података.
Тврдња: Војна покретљивост је главни проблем.
Стварност: Војна покретљивост јесте релевантна, али не сме да носи целу анализу.
Документована војна димензија Коридора 8 постоји. Не треба је игнорисати. Али сама чињеница да НАТО може да користи један правац за војну покретљивост не значи аутоматски да српска трговина губи вредност.
Прави ефекат је посредан. Када један коридор добије безбедносни приоритет, за њим често долазе капитал, институционална пажња, технички стандарди и политичка енергија. Ризик за Србију није у самом постојању Коридора 8, већ у могућности да тај правац постане институционално приоритетан, док Србија сопствене предности не претвори у мерљиве резултате.
Шенгенски ефекат
Улазак Бугарске и Румуније у пуни шенгенски режим представља једну од најважнијих промена у регионалној транспортној рачуници.
Од 1. јануара 2025. Бугарска и Румунија су пуноправне чланице шенгенског простора, укључујући копнене границе. То значи да рута из Грчке или Турске преко Бугарске и Румуније према Централној Европи добија озбиљну предност, јер се креће унутар простора Европске уније и Шенгена.
Рута кроз Србију, напротив, и даље пролази кроз спољне границе, царинске поступке и додатне административне провере. То не значи да Коридор 10 губи, али значи да мора да надокнади шенгенски недостатак бржим граничним процедурама, дигитализованом најавом робе, усклађеним царинским поступцима и посебним договорима са Мађарском и Северном Македонијом.
Прешево–Табановце и Хоргош су зато стварни тест српске северно-јужне руте. Светска банка је проценила да би смањење просечног чекања на границама Западног Балкана за три сата могло да повећа БДП у свакој од шест економија Западног Балкана за до три одсто у средњем року.
Европска унија је већ одобрила 2,8 милиона евра за унапређење железничког прелаза између Северне Македоније и Србије, са циљем да се ојача Коридор 10 и побољша регионална повезаност. Тај пројекат не би требало третирати као техничку ставку у инфраструктурном портфолију, већ као део ширег напора да се српска рута приближи шенгенском нивоу предвидљивости.
Оперативна и технолошка конкурентност
Конкурентност Коридора 10 зависи од способности Србије да истовремено решава граничне, царинске, железничке и дигиталне препреке. Посматрање ових елемената одвојено води ка спорим и непотпуним решењима.
На граничним прелазима потребно је увести дневно мерење времена чекања, дигиталну најаву робе, контроле засноване на процени ризика, посебне токове за сертификоване превознике и редовно објављивање кључних показатеља. За Хоргош је потребан оперативни модел усклађене обраде транзитног терета са Мађарском, у складу са правилима спољне границе Европске уније.
Паралелно с тим, модернизација железнице мора да превазиђе грађевинске радове на прузи. Савремена железничка инфраструктура представља интегрални систем чија функционалност зависи од потпуне технолошке интероперабилности. Увођење ETCS/ERTMS система, опремање возних средстава европским стандардима, обучено особље и усклађено управљање саобраћајем предуслови су без којих и најсавременија пруга остаје логистички недовољно функционална.
Стратешки фокус Србије мора бити на уклањању технолошких и административних прекида који изазивају непланирана заустављања међународног терета. То обухвата пругу, локомотиве, возна средства, саобраћајну контролу, царинску размену података и поступке на граници.
Луке и регионални правци
Србија не сме да говори о лукама као да су све исте. Њихова вредност зависи од капацитета, железничке повезаности, административне ефикасности и правца у који усмеравају робне токове.
Солун је и даље кључан за северно-јужни правац и везу Србије са Егејским морем. Проширење Pier 6 у Солунској луци треба да ојача капацитет те луке и њену улогу као улазне тачке за југоисточну и централну Европу.
С друге стране, Албанија развија Porto Romano код Драча. Према албанским извештајима, прва фаза би могла да обрађује око 600.000 контејнера годишње, уз каснији раст до милион контејнера. Ако се тај капацитет ефикасно повеже са Северном Македонијом и Бугарском, Коридор 8 добија стварну лучко-железничку основу, а не само политички значај.
Србија зато мора да ради у три правца: Солун као главна јужна лука, Бар као западна резервна лука са железничком везом и Дунав са Констанцом као источна и црноморска могућност. То није расплињавање стратегије, већ смањење зависности од једног правца.
Турска и Средњи коридор
Турска је једна од кључних тачака за робу која долази из Азије, Кавказа, Блиског истока и саме Турске према Европи. Светска банка процењује да развој Средњег коридора може до 2030. године да помери до 16 одсто железничког саобраћаја између Кине и Европе, односно око 2,3 милиона тона, и да повећа саобраћај дуж Средњег коридора за 30 одсто.
Поред тога, Светска банка је у марту 2026. одобрила финансирање од две милијарде долара за нову турску железничку линију преко Истанбулског мореуза, у оквиру ширег пројекта који треба да повећа железничке капацитете између Азије и Европе.
За Србију је кључно где та роба излази из турског транспортног система. Ако иде преко Бугарске и Србије, Коридор 10 добија шансу. Ако иде преко Бугарске и Румуније, или преко црноморских и јадранских праваца, Србија губи део простора.
Зато је потребан трговински и логистички програм са турским шпедитерима, извозницима, железничким оператерима и привредним коморама. Тај програм треба да понуди пробне токове, упоредне цене, стварна времена транспорта и јасан доказ да је рута преко Србије бржа, сигурнија и предвидљивија.
Зашто ово има дипломатску тежину
Ово није питање престижа, већ питање преговарачке вредности Србије.
Ако Србија остане брза, стабилна, технички усклађена и трошковно конкурентна веза између Централне Европе, Балкана, Егејског мора и источних тржишта, она задржава значај чак и под политичким притиском.
Ако постане спора, административно тешка и технички неусклађена рута, трговина ће постепено тражити друге правце. То се неће десити као драматична опсада, већ кроз табеле: минуте, ризик, осигурање, царину, цену и поузданост.
Држава која то не мери губи од државе која то мери.
Непосредни кораци
Први корак је хитно уклањање уских грла на Прешеву и Табановцу. Србија и Северна Македонија треба да успоставе дневно мерење времена чекања, дигиталну најаву робе, контроле засноване на процени ризика, посебне токове за сертификоване превознике и месечно објављивање кључних показатеља.
Други корак је оперативни договор са Мађарском за Хоргош/Röszke. Циљ није да Србија пречицом „уђе у Шенген”, већ да се за транзитну робу успостави поступак што ближи шенгенској брзини, али правно прихватљив за спољну границу Европске уније.
Трећи корак је анализа шенгенског ефекта. Србија мора знати колико времена сме да изгуби на Прешеву и Хоргошу пре него што се роба трајно премести на бугарско-румунске правце.
Четврти корак је техничка усклађеност железнице: ETCS/ERTMS где је потребно, локомотиве са одговарајућом опремом, обучено особље, усклађена саобраћајна контрола и поступци који омогућавају да међународни теретни воз не стоји без разлога.
Пети корак је јачање Ниша као јужног саобраћајног и логистичког чвора. Ниш није замена за коридор, већ чвор који може убрзати токове ако се повеже са железницом, царином, складиштима, ауто-путем, авио-каргом и индустријским зонама.
Шести корак је трговинско повезивање са грчким и северномакедонским логистичким актерима. Србија не треба да их убеђује да изаберу страну, већ да им понуди бољи проток, приоритетне терминске капацитете, дигиталну претходну обраду, складишна решења и везу ка Београду, Будимпешти и Централној Европи.
Седми корак је подизање Бара у стратешкој хијерархији. Бар не може да замени Солун, али може да смањи зависност Србије од једне јужне луке и једне руте.
Закључак
Коридор 8 није разлог за панику, али јесте разлог за државну дисциплину.
Србија мора престати да о коридорима говори као о симболима. Коридори су системи конкуренције. Не побеђује линија која боље изгледа на карти, већ рута која брже помера робу, мање чека на граници, има боље податке, јасније поступке, усклађенију железницу и мање непредвидивости.
Бугарска и Румунија су у Шенгену. Коридор 8 има политичку, економску и безбедносну подршку. Солун се шири. Porto Romano се развија. Турска гради нове железничке капацитете. Средњи коридор мења рачуницу.
Србија и даље има озбиљну географску предност, али она више није довољна. Србија мора да победи у времену, подацима, граници, техничкој усклађености и трговинској предвидљивости.
Стратегија није у томе да се заустави Коридор 8.
Стратегија је у томе да се Коридор 10 учини толико ефикасним да тржиште, суседи и инвеститори сами виде цену заобилажења Србије.