СПЕЦИЈАЛНИ РАДОВИ
Анализе и ОСИНТ
Дража Михаиловић у светлу западних архивских документима
Драгољуб Михаиловић остаје једна од најспорнијих личности српске и европске историје 20. века.
У овом раду Srpski Most анализира западна документа, савезничке извештаје и послератне оцене које отварају важна питања о његовој улози, покрету Југословенске војске у Отаџбини и начину на који је историјски наратив касније обликован.
Циљ није митологизација, већ документована провера: шта заиста стоји у изворима, шта је прећутано, а шта је касније политички тумачено.
Архивска студија заснована искључиво на декласификованим документима САД и Уједињеног Краљевства (SOE, OSS, CIA, FOIA). Проверљив преглед онога што западни извори бележе о Михаиловићу, операцији „Халијард“ и суђењу 1946, уз директан приступ оригиналним материјалима.
СРПСКИ ЦИКЛУС (1918-2025)
Најобимнија студија Српског Моста, 1918-2025, са моделом прогнозе до 2050. Није дневнополитички текст, већ дугорочни аналитички оквир који спаја право, геополитику и форензичко читање извора.
ФОРЕНЗИЧКА АНАЛИЗА ДРЖАВНОСТИ, ФРАКЦИЈА И ГЕОПОЛИТИКЕ. МОДЕЛ ПРОГНОЗЕ ДО 2050.
До сада смо објављивали анализе које су улазиле у јавне расправе и коришћене као референтни материјал. Ипак, један рад нисмо представљали широј јавности - не из политичких или техничких разлога, већ због уредничке одлуке да најобимнији документ припремимо као дугорочну студију, а не као текст за један медијски циклус.
Током протеклих месеци завршили смо студију: „Српски циклус. Форензичка анализа државности, фракција и геополитике (1918-2025), са моделом прогнозе до 2050.“
Ово је дугорочни аналитички документ са јасно дефинисаним појмовима и методологијом, заснован на синтези дисциплина — историје, међународног права, геополитике, форензике, медијских студија и аналитичког моделирања - са оквиром који остаје употребљив независно од дневнополитичких промена. Истовремено, ово није дневнополитички коментар, није реакција на вести, није страначки програм и не претендује да замени институционалне акте.
ОСИНТ 2.0: форензика дипломатских архива
Ништа није „само папир“. Када се депеше читају систематски, појављује се образац - и постаје јасно ко поставља услове, како и зашто.
Преузмите комплетан извештај и оригиналне документе овде:
Аналитички извештај заснован искључиво на декласификованим FOIA документима Стејт департмента, званичним депешама и међународноправним актима. Проверљив преглед механизама условљавања и политичког притиска на Србију током 1990-их, уз потпуну транспарентност извора.
ШТА ДОКУМЕНТИ ЗАИСТА БЕЛЕЖЕ О ОВК, ТАЈНИМ ЛОКАЦИЈАМА И НЕСТАНЦИМА
Досије заснован на званичним изворима (Савет Европе, ICTY, UNMIK, EULEX, Amnesty International, NATO/KFOR). Свака кључна тврдња је везана за оригинални документ ради директне провере.
Овај досије је уређен као проверљив, методолошки дисциплинован преглед онога што се у релевантним званичним документима и извештајима заиста наводи о темама повезаним са ОВК, тајним локацијама и случајевима нестанка лица. Ослањамо се на материјале институција и организација као што су Савет Европе, ICTY, UNMIK, EULEX, Amnesty International и NATO/KFOR. Свака кључна ставка је везана за конкретан извор, тако да читалац може да провери формулацију у оригиналном документу и да јасно разликује оно што је документовано од онога што је предмет тврдњи, спорова или недовољно разјашњених навода.
Фокус досијеа је на ономе што извори обухватају као релевантне теме: наводима о тајним локацијама и објектима повезаним са ОВК на територији Албаније; пријављеним и документованим случајевима нестанка лица, укључујући Србе, Роме и Албанце; наводима о тешким кривичним делима, укључујући тврдње о незаконитом узимању органа; помињању појединих структура и лица, укључујући такозвану „Дреница групу“, у контексту различитих процеса и извештаја; подацима о послератним нападима и безбедносним инцидентима након 1999. године у материјалима који се повезују са NATO/KFOR; као и описаним пропустима, кашњењима или ограничењима међународних мисија у погледу истрага и процесуирања.
Методолошки, досије се заснива на примарним извештајима, записницима, поднесцима и јавним документима наведених институција, уз поштовање хронологије и датумских одредница из самих извора. У приступу доследно раздвајамо документоване чињенице, институционалне налазе и појединачне наводе; сва тумачења су јасно означена као тумачења. Истовремено, досије не претендује да замени судско утврђивање чињеница: циљ је да се јавности и стручним круговима понуди прецизан, проверљив приказ онога што је у изворима забележено, као и онога што и даље остаје спорно, непотпуно или недовољно разјашњено.
