Март 2026
Ко заправо обликује политичке наративе на Западном Балкану
Српски Мост - Институт за дијалог, дијаспору и иновације објавио је ново истраживање које анализира како се политички наративи формирају и шире у региону Западног Балкана.
Извештај се заснива на мрежној анализи 125 организација и скоро 900 институционалних односа између истраживачких института, think tank организација, медијских платформи, донаторских институција, конференција и међународних организација које учествују у јавним политичким расправама у региону.
Користећи методе савремене мрежне анализе, истраживање мапира структуру институционалних веза кроз које се политичке идеје производе, појачавају и шире у регионалном политичком простору.
Анализа обухвата више тематских целина, укључујући:
• токове политичког утицаја у региону
• мрежу донаторских институција
• медијске платформе као појачиваче наратива
• центре производње политичких анализа
• структуралне посреднике у циркулацији идеја
• зоне у којима се различити политички наративи надмећу
Ово је једно од првих истраживања у региону које користи мрежну анализу како би се боље разумела архитектура институционалних односа у политичком екосистему Западног Балкана.
ИНСТИТУЦИОНАЛНА ОДГОВОРНОСТ НЕ ТРПИ ПРАВНУ КОНФУЗИЈУ НИ АРХИВСКУ НЕПРОЗИРНОСТ
Фебруар 2026
Ова анализа примењује ОСИНТ 2.0 методологију ради систематског испитивања правне архитектуре, институционалног извештавања и истражних ограничења у постконфликтном управљачком окружењу на Косову и Метохији у периоду 1999-2012, са посебним фокусом на принцип да институционална одговорност не трпи правну конфузију ни архивску непрозирност.
Истраживање се заснива искључиво на примарним и институционално релевантним изворима, укључујући Резолуцију 1244 Савета безбедности УН (1999), Саветодавно мишљење Међународног суда правде о Косову (2010), као и одабране извештаје међународних институција и организација који документују наводе и ограничења у истражном окружењу у анализираном периоду.
Документ идентификује образац у којем се мешање различитих нормативних нивоа (обавезујући инструменти Савета безбедности и саветодавни домет судских мишљења), у комбинацији са дисконтинуитетом документације, ограничењима заштите сведока и недовољном архивском следљивошћу, може произвести дугорочну нормативну амбигуитетност и кумулативне институционалне ризике - укључујући пад правне јасноће, управљачку рањивост и наративну поларизацију.
ОСИНТ 2.0 анализа не заузима политички став нити доноси вредносне квалификакације. Њен циљ је процена доказне структуре, нормативне усклађености, институционалне надлежности и степена транспарентности који је неопходан за кредибилно процесно окончање у статусно осетљивим контекстима.
За приступ комплетном материјалу, преузмите анализу у оба формата: српска верзија и енглеска верзија - кликом на дугмад испод.
Фебруар 2026
РЕЗОЛУЦИЈА 1244, ПРЕСЕДАН И ПРОЦЕСНА СТАТУСНА ТРАНСФОРМАЦИЈА
Српски Мост објављује ОСИНТ 2.0 анализу (Axis C) која разматра питање да ли политички процеси, механизми условљавања и формуле „нормализације“ могу у пракси производити статусно релевантне ефекте без формалне одлуке Савета безбедности Уједињених нација.
Анализа полази од нормативне хијерархије међународног права и утврђује да Резолуција 1244 (1999), донета у складу са Поглављем VII Повеље УН, остаје важећи статусни оквир све док исти орган не одлучи другачије. Истовремено, Саветодавно мишљење Међународног суда правде о Косову (2010) није утврдило државност, нити је дерогирало или изменило Резолуцију 1244.
Применом effect-based стандарда процене принуде из предмета Nicaragua и анализом наративних образаца у јавном и институционалном дискурсу, студија идентификује могућност формирања преседанског модела у којем процес постепено потискује формално важећи правни акт. Документ је припремљен у формату спремном за правну проверу, са јасно наведеним примарним изворима, нормативном укрштеношћу и структурисаном GAP анализом.
Србија под условљеном демократијом (2024-2025)
Фебруар 2026
Ова анализа примењује ОСИНТ 2.0 методологију ради систематског испитивања институционалне конвергенције политичких квалификација и механизама финансијске условљености у контексту Србије.
Истраживање се заснива искључиво на примарним изворима, укључујући резолуције Европског парламента (2025), дипломатску документацију шведског Министарства спољних послова (UD2025), као и релевантне налазе из истраживања јавног мњења организације CRTA (септембар 2025).
Документ идентификује образац у којем се политичке оцене постепено повезују са инструментима условљавања - финансијском подршком, приступним механизмима и потенцијалним рестриктивним оквирима - уз уочен јаз између реторичког слоја и експлицитно формулисаног нормативног теста (критеријуми, правни основ, поступак и пропорционалност).
ОСИНТ 2.0 анализа не заузима политички став нити доноси вредносне квалификације. Њен циљ је процена доказне структуре, нормативне усклађености, институционалне надлежности и потенцијалног ризика од ескалације кроз инструментализацију политичких оцена.
НАРАТИВ, ПРАВО И ИНСТИТУЦИОНАЛНА АТРИБУЦИЈА
25 новембар 2025
Овај документ представља сажету верзију ОСИНТ 2.0 анализе која испитује наративну атрибуцију одговорности у шведским публикацијама и њену усклађеност са релевантним међународноправним стандардима и судском праксом.
Бриф је намењен међународној стручној и дипломатској јавности и доступан је на енглеском језику као „legal challenge ready“ материјал.
Документ се заснива на примарним изворима, нормативној укрштености и структурисаној GAP анализи диспропорције између правне норме, надлежног органа и јавне формулације.